Junaci sa Košara - text, překlad
Једне ноћи хладне, Зима кад је била,
Српкиња је мајка, Чекала свог сина.
Чекала је сина, Молила се Богу,
С’ Кошара да дође, Донесе слободу.
Ал’ уместо њега, Писмо јој је стигло,
Од сина јунака, И на ноге дигло.
С’ овог боја мајко, Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува, Зна да зло се спрема.
Ја ти мајко жив се, Вратит’ кући нећу,
И сад већ у цркви, Запали ми свећу.
Да Бог мени покој, С’ јунацима пода,
Скупом ценом мајко, Плаћа се слобода.
А сина мог учи, И ово му кажи,
Твој је отац сине На небеској стражи.
Тамо где је Лазар, Своју главу дао
На Космету светом, И тата је пао.
Па је сада чедо Крај Милоша стао
А Христос му одмах Царство вечно дао.
Ко не памти подвиг С’ Кошара јунака
Нек’ га стигне клетва Косовских јунакаJedné noci chladné, zima když tu byla
Srbka, matka, čekala svého syna
Čekala na syna, modlila se k Bohu
Z Košare ať přijde, donese svobodu
Ale místo něho písmo k ní přišlo
Od syna hrdiny a na nohy ji zvedlo
„Z tohoto boje, matko, není žádný návrat
Kdo Košare chrání, ví, že zlo se chystá
Já ti, matko, živ se domů nevrátím
A už teďka v kostele svíčku zapal mi
Ať Bůh mě s hrdiny věčný pokoj dá
Vysokou, matko, cenou platí se svoboda
A syna mého uč a tohle mu řekni
Tvůj je otec syne na nebeské stráži
Tam, kde Lazar dal svou hlavu
Na KosMetu svatém i táta padnul
Pak je teďka, dítě, vedle Miloše stanul
A Kristus mu hned říši dal věčnou“
Kdo si nepamatuje čin z Košare hrdinů
Ať ho stihne kletba kosovských hrdinů
Српкиња је мајка, Чекала свог сина.
Чекала је сина, Молила се Богу,
С’ Кошара да дође, Донесе слободу.
Ал’ уместо њега, Писмо јој је стигло,
Од сина јунака, И на ноге дигло.
С’ овог боја мајко, Повратка ми нема,
Ко Кошаре чува, Зна да зло се спрема.
Ја ти мајко жив се, Вратит’ кући нећу,
И сад већ у цркви, Запали ми свећу.
Да Бог мени покој, С’ јунацима пода,
Скупом ценом мајко, Плаћа се слобода.
А сина мог учи, И ово му кажи,
Твој је отац сине На небеској стражи.
Тамо где је Лазар, Своју главу дао
На Космету светом, И тата је пао.
Па је сада чедо Крај Милоша стао
А Христос му одмах Царство вечно дао.
Ко не памти подвиг С’ Кошара јунака
Нек’ га стигне клетва Косовских јунакаJedné noci chladné, zima když tu byla
Srbka, matka, čekala svého syna
Čekala na syna, modlila se k Bohu
Z Košare ať přijde, donese svobodu
Ale místo něho písmo k ní přišlo
Od syna hrdiny a na nohy ji zvedlo
„Z tohoto boje, matko, není žádný návrat
Kdo Košare chrání, ví, že zlo se chystá
Já ti, matko, živ se domů nevrátím
A už teďka v kostele svíčku zapal mi
Ať Bůh mě s hrdiny věčný pokoj dá
Vysokou, matko, cenou platí se svoboda
A syna mého uč a tohle mu řekni
Tvůj je otec syne na nebeské stráži
Tam, kde Lazar dal svou hlavu
Na KosMetu svatém i táta padnul
Pak je teďka, dítě, vedle Miloše stanul
A Kristus mu hned říši dal věčnou“
Kdo si nepamatuje čin z Košare hrdinů
Ať ho stihne kletba kosovských hrdinů
